zveknuti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /zʋêknuti/
• Hifenacija: zve‧knu‧ti

Glagol

zvȅknuti (ćirilica зве̏кнути) svrš.

Značenja:

1. reći glupost

Sinonimi:

1. zviznuti, bupiti, depiti, fam. šornuti fam., prel. udariti prel., klepiti, genuti, brebnuti, šiknuti, šuknuti, marnuti, ćušnuti, ritnuti, roknuti fam., ćopiti fam., opandrknuti fam., patosati fam., puknuti, pljusnuti, ošinuti, drmnuti, odalamiti, klepnuti, odvaliti, lupnuti, šljisnuti, ošamariti suž., čvrgnuti, krknuti, žvajznuti, rebnuti, krnuti, pljesnuti, popoditi fam., grunuti, ošajdariti fam., ošalapiti fam., ljopiti, opajdariti, mlaznuti, šljusnuti fam., aknuti, mlatnuti, opaučiti, patosirati fam., čuknuti, bubnuti, opendrečiti, munuti, maznuti, loćnuti, zviznuti, bupiti, depiti, šornuti fam., udariti prel., klepiti, genuti, brebnuti, šiknuti, šuknuti, marnuti, ćušnuti, ritnuti, roknuti fam., ćopiti fam., opandrknuti fam., patosati fam., puknuti, pljusnuti, ošinuti, drmnuti, odalamiti, klepnuti, odvaliti, lupnuti, šljisnuti, ošamariti suž., čvrgnuti, krknuti, žvajznuti, rebnuti, krnuti, pljesnuti, popoditi fam., grunuti, ošajdariti fam., ošalapiti fam., ljopiti, opajdariti, mlaznuti, šljusnuti fam., aknuti, mlatnuti, opaučiti, patosirati fam., čuknuti, bubnuti, opendrečiti, munuti, maznuti, loćnuti, istrabunjati, odvaliti fam., izbrbljati, izr. reći i ostati živ izr., izblebetati, provaliti (se) fam., izvaliti fam., blebnuti, izbaciti, neprel. tresnuti neprel., lanuti, bubnuti, ispaliti fam., iščegrtati fam., izlanuti, istrabunjati, odvaliti fam., izbrbljati, reći i ostati živ izr., izblebetati, provaliti (se) fam., izvaliti fam., blebnuti, izbaciti, tresnuti neprel., lanuti, bubnuti, ispaliti fam., iščegrtati fam., izlanuti, bupiti, roknuti fam., opaučiti, zviznuti, šljusnuti fam., bubnuti, odvaliti fam., tresnuti (~ o nešto), munuti, lupnuti, odalamiti fam., klepiti fam., udariti, pasti (~ o zemlju)

Konjugacija

Konjugacija glagola zveknuti

Infinitiv: zveknuti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: zvȅknūvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		zveknem	zvekneš	zvekne	zveknemo	zveknete	zveknu
Budućnost	Futur I.	zveknut ću1 zveknuću	zveknut ćeš1 zveknućeš	zveknut će1 zveknuće	zveknut ćemo1 zveknućemo	zveknut ćete1 zveknućete	zveknut će1 zveknuće
	Futur II.	budem zveknuo2	budeš zveknuo2	bude zveknuo2	budemo zveknuli2	budete zveknuli2	budu zveknuli2
Prošlost	Perfekt	zveknuo2 sam	zveknuo2 si	zveknuo2 je	zveknuli2 smo	zveknuli2 ste	zveknuli2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam zveknuo2	bio si zveknuo2	bio je zveknuo2	bili smo zveknuli2	bili ste zveknuli2	bili su zveknuli2
	Aorist	zveknuh	zveknu	zveknu	zveknusmo	zveknuste	zveknuše
Kondicional I.		zveknuo2 bih	zveknuo2 bi	zveknuo2 bi	zveknuli2 bismo	zveknuli2 biste	zveknuli2 bi
Kondicional II.		bio bih zveknuo2	bio bi zveknuo2	bio bi zveknuo2	bili bismo zveknuli2	bili biste zveknuli2	bili bi zveknuli2
Imperativ		-	zvekni	-	zveknimo	zveknite	-
Glagolski pridjev radni		zveknuo m. / zveknula f. / zveknulo n			zveknuli m. / zveknule f. / zveknula n
Glagolski pridjev trpni		zveknut m. / zveknuta f. / zveknuto n			zveknuti m. / zveknute f. / zveknuta n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „zveknuti” u Hrvatskom jezičnom portalu

---

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /zʋêknuti/
• Hifenacija: zve‧knu‧ti

Glagol

zvȅknuti (ćirilica зве̏кнути) svrš.

Značenja:

1. reći glupost

Sinonimi:

1. zviznuti, bupiti, depiti, fam. šornuti fam., prel. udariti prel., klepiti, genuti, brebnuti, šiknuti, šuknuti, marnuti, ćušnuti, ritnuti, roknuti fam., ćopiti fam., opandrknuti fam., patosati fam., puknuti, pljusnuti, ošinuti, drmnuti, odalamiti, klepnuti, odvaliti, lupnuti, šljisnuti, ošamariti suž., čvrgnuti, krknuti, žvajznuti, rebnuti, krnuti, pljesnuti, popoditi fam., grunuti, ošajdariti fam., ošalapiti fam., ljopiti, opajdariti, mlaznuti, šljusnuti fam., aknuti, mlatnuti, opaučiti, patosirati fam., čuknuti, bubnuti, opendrečiti, munuti, maznuti, loćnuti, zviznuti, bupiti, depiti, šornuti fam., udariti prel., klepiti, genuti, brebnuti, šiknuti, šuknuti, marnuti, ćušnuti, ritnuti, roknuti fam., ćopiti fam., opandrknuti fam., patosati fam., puknuti, pljusnuti, ošinuti, drmnuti, odalamiti, klepnuti, odvaliti, lupnuti, šljisnuti, ošamariti suž., čvrgnuti, krknuti, žvajznuti, rebnuti, krnuti, pljesnuti, popoditi fam., grunuti, ošajdariti fam., ošalapiti fam., ljopiti, opajdariti, mlaznuti, šljusnuti fam., aknuti, mlatnuti, opaučiti, patosirati fam., čuknuti, bubnuti, opendrečiti, munuti, maznuti, loćnuti, istrabunjati, odvaliti fam., izbrbljati, izr. reći i ostati živ izr., izblebetati, provaliti (se) fam., izvaliti fam., blebnuti, izbaciti, neprel. tresnuti neprel., lanuti, bubnuti, ispaliti fam., iščegrtati fam., izlanuti, istrabunjati, odvaliti fam., izbrbljati, reći i ostati živ izr., izblebetati, provaliti (se) fam., izvaliti fam., blebnuti, izbaciti, tresnuti neprel., lanuti, bubnuti, ispaliti fam., iščegrtati fam., izlanuti, bupiti, roknuti fam., opaučiti, zviznuti, šljusnuti fam., bubnuti, odvaliti fam., tresnuti (~ o nešto), munuti, lupnuti, odalamiti fam., klepiti fam., udariti, pasti (~ o zemlju)

Konjugacija

Konjugacija glagola zveknuti

Infinitiv: zveknuti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: zvȅknūvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		zveknem	zvekneš	zvekne	zveknemo	zveknete	zveknu
Budućnost	Futur I.	zveknut ću1 zveknuću	zveknut ćeš1 zveknućeš	zveknut će1 zveknuće	zveknut ćemo1 zveknućemo	zveknut ćete1 zveknućete	zveknut će1 zveknuće
	Futur II.	budem zveknuo2	budeš zveknuo2	bude zveknuo2	budemo zveknuli2	budete zveknuli2	budu zveknuli2
Prošlost	Perfekt	zveknuo2 sam	zveknuo2 si	zveknuo2 je	zveknuli2 smo	zveknuli2 ste	zveknuli2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam zveknuo2	bio si zveknuo2	bio je zveknuo2	bili smo zveknuli2	bili ste zveknuli2	bili su zveknuli2
	Aorist	zveknuh	zveknu	zveknu	zveknusmo	zveknuste	zveknuše
Kondicional I.		zveknuo2 bih	zveknuo2 bi	zveknuo2 bi	zveknuli2 bismo	zveknuli2 biste	zveknuli2 bi
Kondicional II.		bio bih zveknuo2	bio bi zveknuo2	bio bi zveknuo2	bili bismo zveknuli2	bili biste zveknuli2	bili bi zveknuli2
Imperativ		-	zvekni	-	zveknimo	zveknite	-
Glagolski pridjev radni		zveknuo m. / zveknula f. / zveknulo n			zveknuli m. / zveknule f. / zveknula n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „zveknuti” u Hrvatskom jezičnom portalu