opanak

Izvor: Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /ǒpanak/
  • Hifenacija: o‧pa‧nak

Imenica[uredi]

òpanak m (ćirilica о̀панак)


Oblici:

  1. opanci [1]
  2. k [1]
  3. òpanak Turija [1]

Značenja:

  1. Seljačka laka obuća od kože ili gume koja se priteže oko nogu kaišima, oputom ili čim sličnim. [1]
  2. Širo ki opan ci bez re me na. [1]
  3. Palačinka. [2] Mokrin[1]
  4. Opanci s dugačkim kaišem koji se obavija oko obojka na listu noge. Vršac[1]
  5. Isto. Vršac[1]
  6. Široki kožni kaiš koji spaja drvenu građu sedla. [1]

Primeri:

  1. Obuća se sastojala od obojaka i od opanaka, a bile su u upotrebi i čizme. [3] Jarkovac [1]
  2. Opanak se sastojao od parčeta debele svinjske kože, duguljastog i četvrtastog, koje se nabiralo kožom ili vrpcom. [4] [1]
  3. S majstorom je išao na pijacu, nosio opanke na prodaju. [5] [6] Dolovo Čerević Silbaš Tovariševo Obrovac Jasenovo [1]
  4. Na glavi su nosili šešire, a na nogama, kada bi izlazili na posao, imali su opanke. [1]
  5. U njegovom opanku noćom spava šarov a u drugom mačka sa pet mačića. Bačka Palanka [1]
  6. Š[t]ȁ si natrkéčio tȇ òpānke nasrȅd vráta da se skr̀njāči nȅko. [7] [8] [9] [10] [11] [12] Jaša Tomić Bačinci Martinci Susek Sviloš Sremska Mitrovica Kraljevci Šimanovci Vojka Subotica Pačir Mol Sivac Turija Čurug Ravno Selo Zmajevo Gospođinci Žabalj Kać Vilovo Begeč Đala Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Itebej Melenci Taraš Elemir Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Orlovat Perlez Farkaždin Čenta Deska [1]
  7. Al smo se mórali umesto òpanāka cìpele da bȕdu i tȁk mȁl da s obúčemo. Laćarak [1]
  8. Ȍndak se trȅbovanje nòsilo za òpānke, za cìpele. Novi Sad [1]
  9. Nàmaži òpānke slàninom da nè budu tvŕdi. [1]
  10. Drótom se òpaso, bȇle šìroke gȁće i òpānke vèlike. [1]
  11. Obȏjke i opȃnke pa kȁiševi. Vršac [1]
  12. Rádio je opȃnke. [1]
  13. Tȍ je opȁnak gȕmen. [7] Izbište Bočar Itebej Boka Neuzina Ilandža Kruščica [1]
  14. „Aj dučki opan ci” ima ju „li ce” ili „obraz” od o zgo. [3] [13] Jarkovac Ostojićevo [1]

Sinonimi:

  1. opanka [1]

Izrazi:

  1. Izáći izopȃnka ("biti seljačkog porekla"). Vršac [1]
  2. sedi, ne deriopanke ("veća je šteta nego korist od nekog posla"). [1]
  3. kȏm obȏjci, kȏmopȃnci ("šta kome dopadne, šta ko dobije"). Vršac Jasenovo [1]
  4. Dèbo òbraz koòpanak Taraš [1]
  5. imati obraz ko ˜ ("biti bezobziran, bezobrazan"; "Ȉma òbraz ko òpanak"). Taraš [1]
  6. komopanci, kom obojci ("isto"). [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • opanak” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192, str. 188.
  3. 3,0 3,1 Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 95.
  4. Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 64.
  5. Mirjana Maluckov, Nošnja Pančeva i okoline, Novi Sad (Matica srpska), 1995, 101 str, str. 13.
  6. Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 319.
  7. 7,0 7,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52, 58, 99, 114, 115, 127, 128, 319. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  8. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 19, 23.
  9. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8, 153, 161, 163, 164.
  10. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 54.
  11. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  12. Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 338.
  13. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 149, 152.