rušiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /rûʃiti/
• Hifenacija: ru‧ši‧ti

Glagol

rȕšiti (ćirilica ру̏шити) nesvrš.

Značenja:

1. (značenje izvedeno preko sinonima) uništavati, ruinirati, devastirati, demolirati, rasturati, razbijati, drobiti, uklanjati, razgrađivati, srubljivati, oštećivati, satirati, kršiti, sravnjivati sa zemljom, fig. minirati fig.

Sinonimi:

1. uništavati, ruinirati, devastirati, demolirati, rasturati, razbijati, drobiti, uklanjati, razgrađivati, srubljivati, oštećivati, satirati, kršiti, sravnjivati sa zemljom, fig. minirati fig.

Konjugacija

Konjugacija glagola rušiti

Infinitiv: rušiti		Glagolski prilog sadašnji: rȕšēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: rȕšēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		rušim	rušiš	ruši	rušimo	rušite	ruše
Budućnost	Futur I.	rušit ću1 rušiću	rušit ćeš1 rušićeš	rušit će1 rušiće	rušit ćemo1 rušićemo	rušit ćete1 rušićete	rušit će1 rušiće
	Futur II.	budem rušio2	budeš rušio2	bude rušio2	budemo rušili2	budete rušili2	budu rušili2
Prošlost	Perfekt	rušio2 sam	rušio2 si	rušio2 je	rušili2 smo	rušili2 ste	rušili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam rušio2	bio si rušio2	bio je rušio2	bili smo rušili2	bili ste rušili2	bili su rušili2
	Imperfekt	rušah	rušaše	rušaše	rušasmo	rušaste	rušahu
Kondicional I.		rušio2 bih	rušio2 bi	rušio2 bi	rušili2 bismo	rušili2 biste	rušili2 bi
Kondicional II.		bio bih rušio2	bio bi rušio2	bio bi rušio2	bili bismo rušili2	bili biste rušili2	bili bi rušili2
Imperativ		-	ruši	-	rušimo	rušite	-
Glagolski pridjev radni		rušio m. / rušila f. / rušilo n			rušili m. / rušile f. / rušila n
Glagolski pridjev trpni		rušen m. / rušena f. / rušeno n			rušeni m. / rušene f. / rušena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „rušiti” u Hrvatskom jezičnom portalu