sersan
sersan
sersan (srpskohrvatski, ćir., серсан)
[uredi]Imenica
[uredi]sersan m (ćirilica серсан)
Oblici:
Značenja:
- Kompletan svečani pribor za uprezanje konja. [1]
- Isto. [1]
- Teži radni pribor za uprezanje konja. [2] Lalić Crepaja[1]
- Radni lakši pribor za uprezanje konja. [2] Sombor Čurug Gospođinci Čenej Šajkaš Bačka Palanka Titel Sanad Padej Kikinda Radojevo Itebej Pančevo[1]
Primeri:
- Sersani su paradni amovi koji su upotrebljavani kada se išlo fijakerima na slavu, u svadbu ili u goste. [1]
- Bogatiji sremski seljaci su, sem konja za rad, držali i konje za paradu kojima su se ponosili i koje su opremali posebnim svečanim amovima, tzv. sersanima. [3] [1]
- Dȅda prìprema, svȅ tȍ kùpuje, nȍv sèrsān. Laćarak [1]
- Kupio je nov sersan, a konji mu, takoreći, rage. [4] [2] [5] [6] Begeč Jamena Vašica Berkasovo Gibarac Bačinci Erdevik Martinci Susek Ležimir Sviloš Čerević Jarak Sremska Kamenica Platičevo Grabovci Ogar Kupinovo Golubinci Belegiš Novi Slankamen Boljevci Surčin Batajnica Sombor Deronje Lalić Sivac Silbaš Bačka Palanka Begeč Zmajevo Turija Čurug Gospođinci Žabalj Kać Rumenka Šajkaš Gardinovci Srpski Krstur Padej Novo Miloševo Melenci Taraš Orlovat Perlez Idvor Sefkerin Crepaja Bavanište Kovin Deliblato Vršac Dolovo Bela Crkva Ivanda [1]
- Prȇ tàljige jel fijàker, štȁ je kȏ ìmo, pa lépe kònje, pa sersȃn, svȉ na slȁvu, pa u Jášu. [4] Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Crvena Crkva [1]
- Upregni one paradne sersane, ićemo danaske na vašar. [2] Bačka Palanka Krčedin Deronje Lalić Silbaš Tovariševo Obrovac Čenej Gospođinci Bačko Gradište Čurug Šajkaš Titel Radojevo Itebej Čenta Bavanište [1]
- Narúčio sam nȍv sèrsān kod saráča. [4] [7] [2] [8] [9] Laćarak Bačinci Sombor Sivac Deronje Mol Nadalj Čurug Gospođinci Kać Titel Begeč Čenej Novi Sad Sanad Mokrin Kikinda Novo Miloševo Novi Bečej Itebej Melenci Taraš Ilandža Farkaždin Čenta Crepaja Bavanište Kovin Deliblato Čenej [1]
Sinonimi:
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Sarački zanat u Sremu. — Rad, 1988—1989, 301—313, str. 303, 310.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 57. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Zbirka reči Milutina Ž. Pavlova.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 452.
- ↑ Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192, str. 191.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).