služiti

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /slǔːʒiti/
Hifenacija: slu‧ži‧ti

Glagol

slúžiti (ćirilica слу́жити) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

slȗžim ^[1]

Značenja:

Biti sluga, raditi kod nekoga kućne i druge poslove za platu. ^[1]
Vršiti vojnu obavezu, biti vojnik. ^[1]
Biti od koristi, upotrebljavati se u neku svrhu. ^[1]
Biti od koristi, u upotrebi još neko vreme. ^[1]
Vršiti neki crkveni obred. ^[1]
Uzimati (za stolom) jelo, piće. ^[1]

Primeri:

Nȃs bílo ù kuću pȕno, pa čȉm sam se zadèvōjčila sam òčla da slȗžim kod gòsn bèležnika i iz njègove kȕće sam se i ȕdala. ^[2] ^[3] Šurjan Subotica Martonoš Nadalj Čurug Deronje Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel Srpski Krstur Novo Miloševo Zrenjanin Jaša Tomić Boka Neuzina ^[1]
Bȉo niki Mȉloš Skrofánov, a ȏn je slúžio i njègov brȁt (bíli su dečúrlija), a nísu ìmali dvȃ šešíra, sámo jèdan — bíli siròmasi ljȗdi. ^[2] Novi Bečej ^[1]
A mȋ smo ìmali prȇ slúgu. Slúžio je kod mȏg òca dvánajst gȍdina. Žabalj ^[1]
Ȅto, tȏ je prȃva domaćȋnska kȕća; svȉ nas slúžili i svȁšta donesívali, a nȅ ko òna Périna smȑknuta snàva što nijedàred níje kázala: „Slúšte se". Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina ^[1]
Mȋ smo mórali tȏg dȅdu da slȗžimo. Veliki Gaj ^[1]
Ranȋje se slúžilo po trȋ gȍdine i tȏ kȁko, a dànaske ko d[a] ȉdeš na próvod. Neuzina ^[1]
A njȉ dvȁ slúžili zȁjedno vȏjsku. Deronje ^[1]
Tȃj je vòjāk — tȁj slȗži vòjsku. Pomaz Jaša Tomić Šurjan Boka ^[1]
Podélilo se stȏ dvádeset sȅsīja u pȓvi mȁ (sèsija je trídeset i dvȃ jȕtra na čètr mȅsta: na trȋ mȅsta po ȍsam jȕtāra, a dvȃ jȕtra što čètvrto [mesto] níje pòpunjeno, tȏ je ledìna oko sèla; tȃ [je] slúžila za pȁšnjāk (Me). ^[2] ^[1]
Tr̀ska nam je slúžila, ȅto tàko, kad dȏđe, prodámo. Aradac ^[1]
Služiće mi odžaci još ove godine. Novo Miloševo ^[1]
Slȗži se večȇrnje. Vršac ^[1]
Pevȃčko drúštvo pȅva, pópa slȗži. Banatska Palanka ^[1]
Pópa slȗži večȇrnje. Pavliš ^[1]
Tȁmo se slúžilo nȍvo jȕtrenje. Pomaz ^[1]
Uzmi, slúži [se]. ^[4] Subotica Čerević Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina ^[1]

Izvedene reči:

se ^[1]

Sinonimi:

dvoriti ^[1]

Izrazi:

Nìje téško rȃden bȉti, al je téško gȁzdu ˜ Novo Miloševo ^[1]
vulgslȗži ga srȅća ko budàlu kȕrac Sombor ^[1]
˜ nekoga ko Boga Jasenovo ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola služiti

Infinitiv: služiti		Glagolski prilog sadašnji: slúžēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: slúžēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		služim	služiš	služi	služimo	služite	služe
Budućnost	Futur I.	služit ću¹ služiću	služit ćeš¹ služićeš	služit će¹ služiće	služit ćemo¹ služićemo	služit ćete¹ služićete	služit će¹ služiće
Budućnost	Futur II.	budem služio²	budeš služio²	bude služio²	budemo služili²	budete služili²	budu služili²
Prošlost	Perfekt	služio² sam	služio² si	služio² je	služili² smo	služili² ste	služili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam služio²	bio si služio²	bio je služio²	bili smo služili²	bili ste služili²	bili su služili²
	Imperfekt	služah	služaše	služaše	služasmo	služaste	služahu
Kondicional I.		služio² bih	služio² bi	služio² bi	služili² bismo	služili² biste	služili² bi
Kondicional II.		bio bih služio²	bio bi služio²	bio bi služio²	bili bismo služili²	bili biste služili²	bili bi služili²
Imperativ		-	služi	-	služimo	služite	-
Glagolski pridjev radni		služio m. / služila f. / služilo n			služili m. / služile f. / služila n
Glagolski pridjev trpni		služen m. / služena f. / služeno n			služeni m. / služene f. / služena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„služiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 132, 149, 154. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 234.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 132, 149, 154. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Gordana_Dragin,_Iz_ratarske_i_povrtarske_terminologije_Šajkaške.-3] Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-4] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 234.

[1]

[2]

[3]

[4]