Prijeđi na sadržaj

strnjika

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /střɲika/
  • Hifenacija: str‧nji‧ka

Imenica

[uredi]

str̀njika f (ćirilica стр̀њика)


Oblici:

  1. str̀njika [1]


Značenja:

  1. Njiva s koje je pokošeno strmno žito. [1]
  2. Njiva sa koje je pokošen ječam. Subotica[1]
  3. Njiva sa koje je skinut ovas, zobište. Subotica[1]
  4. Donji deo vlati žita koji ostaje u zemlji posle kosidbe. [1]


Primeri:

  1. U mnogim mestima opštinski organi zabranjuju i isterivanje stoke „na strnjiku". [2] Izbište [1]
  2. Posle skidanja žita, i kad trave nestane po ledinama, stoka se goni po strnjikama i ugarima gde ima raznovrsne trave. [3] [1]
  3. Kad su ȕzorāli, kad su pòžnjeli, mlȍgi ni nísu tȅli da ȍrēdu str̀njiku. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Lovra Berkasovo Martinci Subotica Pačir Mol Turija Bačko Gradište Nadalj Čurug Ravno Selo Gospođinci Čenej Žabalj Mošorin Kać Šajkaš Kovilj Đala Srpski Krstur Novi Kneževac Mokrin Padej Novo Miloševo Bašaid Novi Bečej Taraš [1]
  4. Di su str̀njike bíle, tȕ mȃrva ìdē. Laćarak [1]
  5. Trȅba da ùgārim str̀njiku. Bačinci [1]
  6. Ȏvce su ìšle da pásu štr̀njike, jȁvore prȃve. Tomaševac [1]
  7. Još je štrnjika tamo, nismo ni uzorali. [7] [8] [11] [5] [10] Čenej Čurug Gospođinci Žabalj Titel Itebej Međa Zrenjanin Perlez Baranda Borča Kovin Ivanda [1]
  8. U štr̀njikama ȉma bòsiljak. Ilandža [1]
  9. Svȅ vȉše i vȉše ȉmadu mléka — do štrnjȉke  ; [karta 10]. Jasenovo [1]
  10. Za vreme Prvog svetskog rata u nedostatku obuće ljudi su kosili žito bosonogi pa su se često povređivali na strnjiku. Begeč Bečej Čerević Novo Miloševo Novi Bečej Taraš Deska [1]


Sinonimi:

  1. strnjište [1]
  2. žnjetevina [1]
  3. slama Begeč [1]



Deklinacija

[uredi]

Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.

Reference

[uredi]
  • „strnjika” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Mirjana Maluckov, O ovčarstvu u jugoistočnom Banatu. — Rad, 35, 1993, 187—198, str. 188.
  3. ↑ Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 76.
  4. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 349.
  5. ↑ 5,0 5,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  6. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8, 157, 171.
  7. ↑ 7,0 7,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 111, 120, 225, 383, 385. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  8. ↑ 8,0 8,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 60.
  9. ↑ Zbirka reči Milutina Ž. Pavlova.
  10. ↑ 10,0 10,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  11. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=strnjika&oldid=1443002