strovaliti

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /stroʋǎːliti/
  • Hifenacija: stro‧va‧li‧ti

Glagol[uredi]

strováliti (ćirilica строва́лити) svrš. 

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

  1. -òvālim [1]


Značenja:

  1. Učiniti da ko ili što padne. [1]
  2. Pasti s neke visine. [1]
  3. Prevrnuti se, preturiti se. [1]
  4. Pretvoriti se u ruševinu, razrušiti se. [1]


Primeri:

  1. Pazi da ne strovališ onaj cvet sas stalaže. [2] [3] [4] Čenej Subotica Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Novi Sad Mokrin Novo Miloševo Ivanda [1]
  2. Stroválio se sa vȑ kamare i nȉšta mu níje. Bačinci Laćarak Pačir Ivanda [1]
  3. Strovalio se sa lotra kad je išo na tavan. Jasenovo [1]
  4. Da se ne strovališ sas te stolice? [4] Čenej [1]
  5. Kȕćā mu se stroválila nad glávom. Pačir [1]
  6. Pa ȍdunud lȗpa, mȉž da će da se stròvāli kȕća. [5] Itebej [1]
  7. Važnȋji bȉo bȉrt neg kȕća, e sȁd kad se stroválila, ȍnak lȃrma, dȃj pòmāgaj. Neuzina Jaša Tomić Šurjan Boka [1]


Sinonimi:

  1. oboriti [1]
  2. sulundariti [1]
  3. srušiti [1]


Izrazi:

  1. Kad drúštvo nàvāli, i kȕćustròvāli Novo Miloševo [1]



Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola strovaliti
Infinitiv: strovaliti Glagolski prilog sadašnji: - Glagolski prilog prošli: stroválīvši Glagolska imenica: -
Broj Jednina Množina
Osoba 1. 2. 3. 1. 2. 3.
Glagolski oblici ja
 ti
 on / ona / ono
 mi
 vi
 oni / one / ona
Prezent
 strovalim strovališ strovali strovalimo strovalite strovale
Budućnost
 Futur I.
 strovalit ću1
strovaliću 		strovalit ćeš1
strovalićeš 		strovalit će1
strovaliće 		strovalit ćemo1
strovalićemo 		strovalit ćete1
strovalićete 		strovalit će1
strovaliće
Futur II.
 budem strovalio2 budeš strovalio2 bude strovalio2 budemo strovalili2 budete strovalili2 budu strovalili2
Prošlost
 Perfekt
 strovalio2 sam strovalio2 si strovalio2 je strovalili2 smo strovalili2 ste strovalili2 su
Pluskvamperfekt
 bio sam strovalio2 bio si strovalio2 bio je strovalio2 bili smo strovalili2 bili ste strovalili2 bili su strovalili2
Aorist
 strovalih strovali strovali strovalismo strovaliste strovališe
Kondicional I.
 strovalio2 bih strovalio2 bi strovalio2 bi strovalili2 bismo strovalili2 biste strovalili2 bi
Kondicional II.
 bio bih strovalio2 bio bi strovalio2 bio bi strovalio2 bili bismo strovalili2 bili biste strovalili2 bili bi strovalili2
Imperativ
 - strovali - strovalimo strovalite -
Glagolski pridjev radni
 strovalio m. / strovalila f. / strovalilo n strovalili m. / strovalile f. / strovalila n
Glagolski pridjev trpni
 strovaljen m. / strovaljena f. / strovaljeno n strovaljeni m. / strovaljene f. / strovaljena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu.
2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  3. ↑ Zbirka reči Milutina Ž. Pavlova.
  4. ↑ 4,0 4,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 507.
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=strovaliti&oldid=1442680