vrištati
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /ʋrǐːʃtati/
- Hifenacija: vri‧šta‧ti
Glagol
[uredi]vríštati (ćirilica ври́штати) nesvrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) urlati, cičati, derati se, vikati, bučati, vriskati, drečati, galamiti, grajati, nadvikivati se, uzvikivati, izdirati se, larmati, skičati, kričati, ričati, drati se, kliktati, bečati, arlaukati, alakati, pištati, izvikivati, rikati, brujati, dernjati se, parati uši (nekom), dizati dževu, grmeti, jaukati, graktati, baukati, reg. jalakati reg., brečati reg., revati reg., halakati reg., ćakati reg., ruljati reg., fam. kreštati fam., ekspr. čepiti žvale ekspr. [1]
Sinonimi:
- urlati, cičati, derati se, vikati, bučati, vriskati, drečati, galamiti, grajati, nadvikivati se, uzvikivati, izdirati se, larmati, skičati, kričati, ričati, drati se, kliktati, bečati, arlaukati, alakati, pištati, izvikivati, rikati, brujati, dernjati se, parati uši (nekom), dizati dževu, grmeti, jaukati, graktati, baukati, reg. jalakati reg., brečati reg., revati reg., halakati reg., ćakati reg., ruljati reg., fam. kreštati fam., ekspr. čepiti žvale ekspr. [1]
Asocijacije:
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola vrištati
Infinitiv: vrištati | Glagolski prilog sadašnji: -tēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: vríštānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
vrištim | vrištiš | vrišti | vrištimo | vrištite | vrište | |
Budućnost |
Futur I. |
vrištat ću1 vrištaću |
vrištat ćeš1 vrištaćeš |
vrištat će1 vrištaće |
vrištat ćemo1 vrištaćemo |
vrištat ćete1 vrištaćete |
vrištat će1 vrištaće |
Futur II. |
budem vrištao2 | budeš vrištao2 | bude vrištao2 | budemo vrištali2 | budete vrištali2 | budu vrištali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
vrištao2 sam | vrištao2 si | vrištao2 je | vrištali2 smo | vrištali2 ste | vrištali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam vrištao2 | bio si vrištao2 | bio je vrištao2 | bili smo vrištali2 | bili ste vrištali2 | bili su vrištali2 | |
Imperfekt |
vrištah | vrištaše | vrištaše | vrištasmo | vrištaste | vrištahu | |
Kondicional I. |
vrištao2 bih | vrištao2 bi | vrištao2 bi | vrištali2 bismo | vrištali2 biste | vrištali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih vrištao2 | bio bi vrištao2 | bio bi vrištao2 | bili bismo vrištali2 | bili biste vrištali2 | bili bi vrištali2 | |
Imperativ |
- | vrišti | - | vrištimo | vrištite | - | |
Glagolski pridjev radni |
vrištao m. / vrištala f. / vrištalo n | vrištali m. / vrištale f. / vrištala n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „vrištati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1