vriskati

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /ʋrîskati/
• Hifenacija: vri‧ska‧ti

Glagol

vrȉskati (ćirilica ври̏скати) nesvrš.

1. (značenje izvedeno preko sinonima) galamiti, izdirati se, urlati, bučati, izvikivati, grmeti, parati uši (nekom), cijukati, reg. jalakati reg., grajati, alakati, baukati, dernjati se, vikati, halakati reg., cičati, brujati, uzvikivati, kričati, revati reg., ekspr. čepiti žvale ekspr., drati se, rikati, jaukati, larmati, graktati, arlaukati, kliktati, bečati, skičati, ričati, dizati dževu, pištati, vriskati, ruljati reg., ćakati reg., fam. kreštati fam., brečati reg., nadvikivati se, vrištati, drečati
2. izražavati nezadovoljstvo

Sinonimi:

1. galamiti, izdirati se, urlati, bučati, izvikivati, grmeti, parati uši (nekom), cijukati, reg. jalakati reg., grajati, alakati, baukati, dernjati se, vikati, halakati reg., cičati, brujati, uzvikivati, kričati, revati reg., ekspr. čepiti žvale ekspr., drati se, rikati, jaukati, larmati, graktati, arlaukati, kliktati, bečati, skičati, ričati, dizati dževu, pištati, vriskati, ruljati reg., ćakati reg., fam. kreštati fam., brečati reg., nadvikivati se, vrištati, drečati
2. lamentirati, viti, grintati, jaukati, vapiti, reg. ajmekati reg., kukati, vajkati se, stenjati, naricati, vriskati reg., žaliti se, lelekati, jadati se, cmizdreti, tužiti se, jadikovati

Konjugacija

Konjugacija glagola vriskati

Infinitiv: vriskati		Glagolski prilog sadašnji: vrȉskajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: vrȉskānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		vriskam	vriskaš	vriska	vriskamo	vriskate	vriskaju
Budućnost	Futur I.	vriskat ću1 vriskaću	vriskat ćeš1 vriskaćeš	vriskat će1 vriskaće	vriskat ćemo1 vriskaćemo	vriskat ćete1 vriskaćete	vriskat će1 vriskaće
	Futur II.	budem vriskao2	budeš vriskao2	bude vriskao2	budemo vriskali2	budete vriskali2	budu vriskali2
Prošlost	Perfekt	vriskao2 sam	vriskao2 si	vriskao2 je	vriskali2 smo	vriskali2 ste	vriskali2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam vriskao2	bio si vriskao2	bio je vriskao2	bili smo vriskali2	bili ste vriskali2	bili su vriskali2
	Imperfekt	vriskah	vriskaše	vriskaše	vriskasmo	vriskaste	vriskahu
Kondicional I.		vriskao2 bih	vriskao2 bi	vriskao2 bi	vriskali2 bismo	vriskali2 biste	vriskali2 bi
Kondicional II.		bio bih vriskao2	bio bi vriskao2	bio bi vriskao2	bili bismo vriskali2	bili biste vriskali2	bili bi vriskali2
Imperativ		-	vriskaj	-	vriskajmo	vriskajte	-
Glagolski pridjev radni		vriskao m. / vriskala f. / vriskalo n			vriskali m. / vriskale f. / vriskala n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „vriskati” u Hrvatskom jezičnom portalu