jȅsti

Izvor: Wiktionary

jȅsti

jȅsti (srpskohrvatski, ćir., је̏сти)[uredi]

Glagol[uredi]

jȅsti (ćirilica је̏сти) Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

rib.pren.


Oblici:

  1. jesti [1]
  2. jesti, jȅdem se [1]


Značenja:

  1. Hraniti se (o životinjama). [1]
  2. Gristi, gutati mamac. [1]
  3. Uzimati, osvajati, izbacivati iz igre. [1]
  4. Sekirati se, jediti se. Novo Miloševo[1]


Primeri:

  1. I ȍndak kȏkamo, i ìzīđemo nà ulicu, i kókice jȅdēmo, i prȋčamo, i ȅto tàko je tȏ ȍndak bílo. Aradac [1]
  2. Bȁba skȕva, mȋ mȏramo, ȍn níje mȍgo da ȕzme kàšiku da jȅde. [2] [3] Veliki Gaj Bačinci Čerević Martonoš Mol Kula Begeč Đala Kikinda Novo Miloševo Novi Bečej Melenci Izbište [1]# I kad smo pojȅli ovȕ pogȁču, ȍnda jémo o tȍga koláča. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [8] Izbište Subotica Martonoš Đala Novi Kneževac Mokrin Srpska Crnja Kikinda Novo Miloševo Bašaid Novi Bečej Itebej Kumane Jaša Tomić Tomaševac Veliki Gaj Vršac Pavliš Jasenovo Kruščica Kaluđerovo Bela Crkva Vračev Gaj Bavanište Deska Batanja Ivanda Čenej Krašovo [1]
  3. Òri pa sȇj, kúpi pa jȇj. Šimanovci [1]
  4. Dòbro spȃvam, sàmo mȏram mȁnje da jȇm. Zrenjanin [1]# A dȁlje smo ìmali čȁrdak za kukùruze, pòd čardakom su bíli svȋnjci i ȍnda òbo ri ìzidani kad svȋnje ìzāđu da tȗ jȅdū. Čenej [1]# Kad je drezga mlada, onda [šaran] tu drezgu jede. [9] Srbobran Mol Bačko Gradište Tovariševo [1]
  5. Jede [šaran] i travu. Bosut [1]# Svínjče vȍle iz òtog da jȇ. Martonoš [1]
  6. Tȁ nȃjbȍlje je jȇ mȃrva — tȕ kukùtaru. [10] Tomaševac Itebej Jasenovo [1]# Nekada jede ronca dobro, nekada jede taj durdubak dobro, nekada jede živu ribu dobro. [9] Srbobran Sremska Mitrovica Sremski Karlovci Bačko Gradište Gardinovci Čenta [1]# Tek pȍčnemo da se sȉgramo, a òna glédi kȁko će da jȇ mòje nȏvce na džádže. [5] Čenej [1]


Izvedene reči:

  1. jȅsti se [1]


Sinonimi:

  1. žvakati, minadžijati, njupati [1]


Izrazi:

  1. je se ko mesec ("sekirati se, jediti se"). Jasenovo [1]
  2. dok mȏj lȅbacjȇš ("dok te ja izdržavam"). Vršac [1]
  3. Bem ti lebac što gaješ ("psovka"). Jasenovo [1]
  4. jesti svoj lebac ("živeti od svog rada"). Vršac [1]
  5. dabogda te crvijeli! Jasenovo [1]
  6. je me ko lebac ("stalno me sekira"). Jasenovo [1]
  7. jȅsti tȗđ lȅbac ("biti izdržavan od drugog"). Vršac [1]
  8. ješćeš ti i karikole ("kada je neko probirljiv u jelu"). Jasenovo [1]
  9. ko da sijeo bunike ("zbunjen, lud, neuračunljiv"). Neštin Sombor Bođani Vajska Deronje Bač Tovariševo Parage Pivnice Obrovac Silbaš Despotovo Bačka Palanka Đurđevo Kać Kovilj Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Vršac [1]
  10. jȅsti vȇk ("dosađivati, mučiti"). Sombor [1]
  11. ješćeš ti i šunigle i masno ćebe kad si gladan ("kao prekor osobi koja je izbirljiva u hrani"). Senpeter [1]
  12. šalj laku noć,jele te buve celu noć [1]
  13. jesti ko ala ("jesti halapljivo, bez mere"). Subotica Kać Futog Jasenovo [1]
  14. jȅsti górak lèbac ("imati težak život"). Vršac [1]
  15. jȇ/jȅde me ko ("isto"; "Jȇ me, sȅstro mȉla, ko bȇli lȅbac, i dȏkle ću tàko, bȏg zna"). Čenej Mokrin Novo Miloševo Jaša Tomić Šurjan Boka [1]
  16. ti bijeoȅngēča? ("pitanje koje se upućuje onome koji je probirljiv u jelu"; "Ti bi izgleda jeo ȅngēča"). Novi Sad [1]
  17. jesti ko mačka Jasenovo [1]
  18. jesti nekome džigericu ("sekirati, jediti nekoga"). [1]
  19. jesti dok je na guvnu ("jesti, služiti se dok je na gomili, sveže (kad je svinjokolj, berba vinograda), dok ima"; "Jedite dok je na guvnu"). Jasenovo [1]
  20. lezi lebe/lebu da tejem ("kaže se za lenju osobu, lenštinu"). Jasenovo [1]
  21. ˜ ko mećava [1]
  22. jesti ko alosan ("isto"). Jasenovo [1]
  23. jedu se ko vaške ("ne slagati se, biti stalno u zavadi i svađi"). [1]
  24. ˜ s nógu ("jesti na brzinu"; "Ukućani koji nisu bili uključeni u poljoprivredne poslove jeli su „s nogu” — poneku voćku i hleb"). [1]
  25. jele te vaške [1]
  26. jesti ko hala Jasenovo [1]
  27. jesti kao svinja. — Obično se kaže: Jede kao svinja, a to je nepravda. Pogodan naziv pristajao bi pre kokoškama, koje prevazilaze sve papkare, jer tokom dana nemaju ni sna ni preživanja ("Obično se kaže: Jede kao svinja, a to je nepravd"). Platičevo [1]
  28. Jȇj ko da sikȕći Vršac [1]
  29. jȅsti lȅba brez motȉke ("lako živeti, ne mučiti se za egzistenciju"). Vršac [1]
  30. RSB] [1]
  31. dedaje grožđe, a unucima trnu zubi ("posledice će osetiti buduće generacije"). [1]
  32. blaga kletva’ [1]
  33. ˜ na kázan ("zajednički, masovno se hraniti"). Vršac [1]
  34. sa svojimajej i pij, al ne spreži ("sa rodbinom ne treba poslovati"). [1]
  35. ˜ ko provaljen ("mnogo jesti"). Jasenovo [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121, 126, 132, 146. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ 3,0 3,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 18, 150. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 65, 132.
  5. ↑ 5,0 5,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  6. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 63.
  7. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 44, 49.
  8. ↑ 8,0 8,1 Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 51, 58. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika." je zadan više puta s različitim sadržajem
  9. ↑ 9,0 9,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  10. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 427.

Napomene[uredi]

Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=jȅsti&oldid=1397015