Prijeđi na sadržaj

krstak

Izvor: Wiktionary

krstak

krstak (srpskohrvatski, ćir., крстак)

[uredi]

Imenica

[uredi]

krstak m (ćirilica крстак)

Kategorije:

ob.ob.rib.


Oblici:

  1. -áka [1]
  2. krstaci [1]
  3. kr̀stāk [1]
  1. kr̀stāk, krstȃk [1]
  1. kr̀stāk, krstȃk [1]
  2. kr̀stāk Novi Bečej Jaša Tomić Aradac [2] [1]
  3. kr̀stāk Mol Kovilj [3] [4] [1]
  4. kr̀stāk Omoljica [2] [1]
  5. kr̀stāk Nadalj [1]
  6. krstȃk Vršac [1]
  7. kr̀stāk Taraš [1]
  8. krstáci [1]


Značenja:

  1. Hleb ili kolač u obliku krsta. [1]
  2. Dve ukrštene daščice koje se stavljaju preko posude s umešenim testom da krpa kojom se prekrije posuda ne dodiruje testo. [1]
  3. Štapić proboden kroz košnicu da bi saće sigurnije stajalo. [1]
  4. Prečka na drvenom okviru na mrežama keci i kusaki. [1]
  5. Drvena naprava preko koje se cedi mleko. [1]
  6. Osnova stola u obliku krsta. [1]
  7. Dva unakrsna drveta s prednje strane samara. [1]
  8. Dva ukrštena drveta za prevoz pluga. [5] Žabalj Kać[1]
  9. Vrsta veza. [1]


Primeri:

  1. Ranije su svi na Todorovu subotu mesili „krstak” i „peskurice”, što se i sada radi u nekim kućama. „Krstak” je načinjen od dva ukrštena komada testa. [6] Jarkovac [1]
  2. Pogače kolači mešene su i novim mladama (pogače, vitice, krstaci). [7] [1]
  3. Na nȁćva je bȉo stȁvljen jèdān kr̀stāk: dvȇ lȅtve dúžom, dvȇ prȇko, tàko da obùhvati nȁćve prȇko. Prekò tog se prebacívao čàršav da nè bi čàršav pȁo ȕ brašno, a tȏ je većìnōm slúžilo dȍtle dok ne zàmēsi rèduša hlȅb. [2] [8] Bačko Gradište Susek Sviloš Šuljam Ledinci Šatrinci Obrež Čortanovci Bečmen Stari Banovci Drljan Stapar Kula Srbobran Deronje Gospođinci Đurđevo Kać Bačka Palanka [1]
  4. U čȁšu i òni krstáci. [2] [9] Itebej Voganj Turija Ravno Selo Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Mokrin Novo Miloševo Botoš Konak Dobrica Crepaja [1]
  5. Prózori su bíli sa krstákom. [2] Jaša Tomić Gospođinci Sefkerin Kovin [1]
  6. Kad nȍse vȍdu u ȁmperima, mȅtu od dȑveta kȑst da se vòda nè pljuska. Tȏ je kr̀stāk. [2] Jarak Mokrin [1]
  7. U kȍšnicu mȅtēmo po dvȃ-trȋ krstáka da nȅ bi òtpo vȍsak. [10] Elemir Neštin Sremska Mitrovica Čerević Bešenovo Klenak Ruma Sremski Karlovci Svetozar Miletić Sombor Sivac Bački Brestovac Srbobran Deronje Despotovo Čurug Tovariševo Žabalj Kać Futog Gardinovci Mokrin Iđoš Kikinda Bočar Novi Bečej Melenci Zrenjanin Jaša Tomić Tomaševac [1]
  8. Tȏ sȃće vȉsi slȍbodno za kr̀stāk zàlēpljeno, ako nȇma krstáka, ȍnda je za kȍšnicu zàlēpljeno. Novo Miloševo [1]
  9. Krstáci bi bíli unȗtra da se nȅ bi vȍsak srózo. [10] Konak Kikinda Boka Veliko Središte Sefkerin Dubovac [1]
  10. Gor nji deo sa ma ra je kr stak. [11] [1]
  11. Vezle su srmom ili svilenim koncem muške i ženske košulje, marame, peškire, čaršave. Omiljene vrste veza su „krstaci” i „kosovski vez”. Veze se brojanjem bodova po žici ili po otisku, „druku”. [12] Ostojićevo [1]


Sinonimi:

  1. kvaščara [1]
  2. sevaljka [1]
  3. agršak [1]
  4. ćerčivo [1]
  5. danca [1]
  6. kosnik [1]
  7. makaze [1]
  8. vetrenjak [1]
  9. krstina [1]
  10. koza [1]
  11. krstina [1]
  12. blentreger [13] Konak [1]
  13. rȃm [5] Mošorin [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  3. ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  4. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  5. ↑ 5,0 5,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  6. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117.
  7. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 44.
  8. ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 117.
  9. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  10. ↑ 10,0 10,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  11. ↑ Mirjana Maluckov, O ovčarstvu u jugoistočnom Banatu. — Rad, 35, 1993, 187—198, str. 193.
  12. ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 146.
  13. ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.

Napomene

[uredi]
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=krstak&oldid=1433426