naredba

Iz Wiktionary
Jump to navigation Jump to search

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /nǎːredba/
  • Hifenacija: na‧red‧ba

Imenica[uredi]

náredba f (ćirilica на́редба)

Značenja:

  1. rešenje vlasti, zahtev da se nešto učini, ono što je neko namerio da učini, rezultat dogovora [1]

Sinonimi:

  1. zapovest, naređenje, zapoved, komanda, propis, umišljaj, namera, determinacija, opredeljenje, promišljaj, zaključak, rešenje, volja, cilj, plan, ret. namisao ret., aspiracija, naum, smer ret., zamisao, namera, nastojanje, pretenzija, smeranje, teženje, primisao, intencija, promišljaj, težnja, ambicija, prohtev, ideal, stremljenje, nakana, htenje, kombinacija, želja, volja, cilj, plan, namisao ret., aspiracija, naum, smer ret., zamisao, namera, nastojanje, pretenzija, smeranje, teženje, primisao, intencija, promišljaj, težnja, ambicija, prohtev, ideal, stremljenje, nakana, htenje, kombinacija, želja, akt, rezolucija suž., rešenje suž., struč. dispozicija struč., odredba suž., verman, deciziva ret., presuda suž., dekret, direktiva suž., naputak, uputa, zapoved, edikt suž., proglas, dispozitiv struč., ferman, uredba suž., nalog suž., naredba, ukaz, diktat, naređenje, spis, propis suž., zaključak, izbor [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • naredba” u Hrvatskom jezičnom portalu
  • 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1